Ponedeljak

Volim početak. Volim ponedeljak. Volim da probudim ukućane i da ih pokrenem, svako jutro. Posebno to volim da uradim ponedeljkom. Ponedeljkom pokidane veze od petka ponovo zaceljuju. Mlade su, kao nove. Čak i one koje su u prošli petak skoro izdahnule. Dobijaju drugu priliku, idu na popravni. Ponedeljkom mi ništa nije teško, sve može… Umori me ponedeljak, lepo i potpuno i kada dođe utorak on već ima istoriju, nekako je ozbiljan i svi idu negde kao da znaju gde su pošli, fokusirani i odlučni. To me fascinira prolazeći ulicom. Dok mi u glavi vri od muzike sa sluški, gledam face prolaznika, direktno i bezobrazno. Ne primećuju me. Fokus, napred ali kao da stvarno znaju gde su pošli. To me i zabavlja. Stvarno. Pa čoveče, ja nemam pojma u šta se upuštam svako jutro, a ne gde sam pošao. Samo se nadam. Sutra je utorak, ozbiljan jedan. Praviću se da neznam, možda i on zaboravi pa bude opet ponedeljak. To bi bilo super.