Završio si fakultet. Bravo majstore! Šta sada? Voleo bih da imaš stalan posao u mestu gde bi i živeo, a da bude u struci. Još ako bi bio u nekom modernom i kvalitetnom birou gde bi mogao puno i da naučiš. Nemaš lažnih predrasuda, tek si završio fakultet i tek sada počinje učenje stvarnih znanja. Svestan si koliko ne znaš ali si u isto vreme spreman da učiš i da se razvijaš. Ti bi da projektuješ. Dobro došao u predivan svet kreativnosti i rešavanja problema. Zašto prvo pišem o projektovanju? Smatram da svima iz struke početni stepenik treba da bude projektovanje. Upuštaš se u koštac sa pravim problemima, a ako i pogrešiš, papir trpi sve i uvek mogu da se isprave sve greške. Možeš da izmišljaš i da crtaš koliko te volja varijantnih rešenja, da gledaš iz ugla izvođača, vozača, pešaka, arhitekte i naravno investitora. Svaka varijanta donosi poboljšanju konačnog rešenja, a to je i cilj.
Od čega da počneš? Ako si imao sreće i zaposlio si se u firmi gde ima ko da ti bude mentor i da te uvede pravilno u posao, ići će sve lakše i moćićeš na tom svom putu jedan po jedan problem da rešavaš i da se razvijaš. Budi svestan da se to neće desiti preko noći. Postoji i rizik da možda nisi za taj posao. Srećom pa postoje i druge grane struke u kojima se možda pronađeš (geomehanika, izvođenje, nadzor, menadžerski posao, specifični materijali…). Kao projektant ćeš imati prilike da sarađuješ sa ljudima iz svih ovih oblasti i verovatno ćeš se prepoznati u nekoj od njih. Traži svoju priliku i prebaci se kada osetiš da je pravi trenutak. Iskustvo u projektovanju će ti sigurno pomoći kasnije u karijeri. Pisaću i o nekim od ovih oblasti, iz ličnog iskustva. Možda se odmah prepoznaš u tim pričama i potpuno preskočiš fazu projektovanja i odmah uskočiš u te poslove. Oprobaj se ipak u projektovanju prvo, to ti je moj kolegijalan savet.
Šta da radiš ako posle nekog vremena ne prepoznaš u nekom od kolega svog “nesuđenog” mentora ili ti ne bude dodeljen. Obično su svima u firmi dostupni svi prethodno rađeni projekti. Utroši malo vremena i pogledaj ko je bio odgovorni projektant na svakom od njih i pošto nemaš dovoljno iskustva da proceniš vrednost i kvalitet rešenja, pođi od pretpostavke da je najbolji projektant i potpisao najviše projektnih rešenja. Proglasi ga svojim mentorom, interno , i pokušaj da uspostaviš prvi kontakt. Moraćeš da stekneš njegovo poverenje, a posle ćeš, ako ti je stalo dovoljno, polagano napredovati.
Dobar mentor će tvoj prvi projekat uraditi zajedno sa tobom. Osnovno je da ti u startu objasni da to što projektuješ, kada se izvede, treba neko svakog dana da uspešno koristi. Urađeno je previše projekata prema kojima nije moglo da se izvede na terenu ono što je bilo zamišljeno kao projektno rešenje. Imao sam sreću da svaku povučenu liniju u mojim projektima je neko nekada izveo. Svaki projekat moraš uraditi kao da će se sutra izvoditi, baš po tom tvom rešenju. Rešenje koje praviš mora da ima svoju svrhu, da je takvo da može da se izvede i da je dovoljno optimizovano po svim kritičnim elementima (bezbedno, uvek misli na vodu i kako najbrže da je odvedeš sa saobraćajnih površina, da je udobna vožnja, da su primenjeni pravi materijali koji mogu uspešno da koegzistiraju i dovoljno dugo traju, da je sve više puta provereno i dobro dimenzionirano, ovo je za početak). Treba da se počne od Urbanizma, od jako široke slike, od mreže ulica u tom delu grada, koji god bio ili od uloge puta u putnoj mreži zemlje, ako je van naselja. Moraš se upoznati sa idejama koje Urbanizam nameće za to područje grada i koja je svrha izgradnje baš tog bloka ulica i kakvi su sadržaji i razvoj predviđeni za taj deo grada. Moraš detaljno pregledati sve urbanističke planove i shvatiti koju je ideju Urbanista imao (ako si u mogućnosti, urbanisti su uvek raspoloženi za razgovor uz kafu o viziji koju su imali kada su nešto planirali, popi tu kafu). Iz tih planova i studija ćeš steći i uvid u vršna opterećenja tvoje saobraćajnice po tokovima, povezanost u sistemu u kome funkcioniše, a što više iskustva budeš sticao to ćeš moći i da utičeš na izmene tih sistema i da ih popravljaš i preuređuješ prema potrebama stvarnih korisnika. Sve se menja, sve su to živi organizmi i potrebno im je održavanje i omogućavanje pravilnog rada i funkcionisanja ili će u jednom trenutku doživeti kolaps i prestati da postoje. Obavezan je obilazak terena, slikaj sve, nauči imena ulica koje su ti u obuhvatu, oseti prostor i provedi dovoljno vremena da možeš sebi da vizualizuješ kako će taj prostor izgledati kada ga ti oblikuješ. Tako ćeš najbolje steći uvid u probleme koje moraš da rešiš.
Kada sam počinjao da radim, imao sam sreće da sam imao više mentora iz “stare garde”. Svaki je imao svoj pristup problemu, kao što ćeš i ti izgraditi svoj. Većina je insistirala na koracima koje sam ti opisao u gornjem pasusu, a kako vidiš i ja sam usvojio takav pristup. Bilo je i drugačijih pristupa, sada već legendarnih… Recimo, kada sam radio kao urbanista, divlja gradnja je bila u punom procvatu. Skupili bi smo sve podloge, topografsku, geodetsku, katastarsku, demografsku, vodne karte i sve ostalo po redu. To je bila zakonska osnova koja je definisala prostor koji si trebao da oblikuješ. Čega nema na ovim kartama to ne postoji. Iskusni urbanisti, znajući kakvo je stanje u sistemu, nisu mi dozvoljavali da odem na teren, “ne opterećuj se postojećim stanjem”. Imaš sve od potrebnih ulaza, sedi, razmisli i napravi konceptualno rešenje. Posle više iteracija, finog štelovanja sistema, ideja rešenja je bila konkretizovana. Takav predlog rešenje se nosio kod Investitora. Uvek je Investitor prihvatao ovakav predlog, jer je zakonski jedino ispravan i uvek je, posle prezentacije rešenja, zahtevao da se zajednički obiđe konkretan prostor i u 1 na 1 sagleda primena tog rešenja. Na terenu, kao da si došao u neki drugi deo grada. Često je bio problem prepoznati sistem koji je tu postojao i za šta si dobio podloge i karte. Migracije stanovništva, novčana moć stanovništva, politika, stihija, život su napravile od tog prostora Gordijev čvor, koji se samo mačem može otpertlati. Bili smo u situaciji kada je sprovođenje našeg rešenja zahtevalo rušenje 60-tak tek sagrađenih objekata, u poslednjih godinu dana. Ceo prostor je imao oko 300 kuća. Uvek Investitor odluči da je to prevelika investicija, sprovođenje legalnog rešenja i eto ti novog ugovora za novi plan ali sada prema postojećem stanju na terenu.
Državni putni sistemi su mnogo rigidniji, skuplji i nikada nisu dovoljno obrađeni u fazama projektovanja. Pripreme za njihovo projektovanje su uvek podcenjene i definitivno su stihijske zato što su direktna posledica političkih odluka, trenutnog stanja budžeta, dobijenih kredita i potpuno haotičnog sistema (ne)planiranja. Imao sam prilike da učestujem u pripremi ponuda za izradu Programa razvoja celih država kao stručnjak za infrastrukturni razvoj. Planiranje i razvoj infrastrukture neke države je potpuno potčinjen faktorima koji su od najvišeg značaja za razvoj jedne države (korišćenje prirodnih resursa, industrijskih grana koje će imati primat u razvoju, migraciji stanovništva i njihovoj koncentraciji u oblastima koje će se razvijati i hiljadu nekih drugih faktora). Kada država ima jasnu sliku svoga razvoja po oblastima onda se praktično prirodno nameću logična i potrebna rešenja koja moraju da se bezuslovno (fanatično) sprovode. Ovde se od prvog dana moraš boriti, kao neko iz struke, da se struka i pita kod planiranja putne mreže tvoje zemlje i to ne samo tvoja struka, nego sve struke koje su uključene u taj proces. Treba da se čuje svako ko je dovoljno stručan u rešavanju ovog multidisciplinarnog problema. To ti je sveta dužnost .
Kada imaš jasnu sliku o tome šta i za šta treba da projektuješ počinje inženjerski proces. Utvrđuju se mesta koja su diktirajuća po svojoj rigidnosti (objekti), važnosti (veze sa ostakom mreže, najopterećenije deonice i kritične tačke, raskrsnice…) i donose se odluke o ovim limitirajućim tačkama u svetlu prethodnih saznanja iz studija, urbanističkih planova i obilaska terena. Za pošetak, za sve ove elemente obavezno uraditi po dve varijante, ako je moguće i ima smisla. Ovaaj pristup pomaže proširenju tvojih znanja, a često sam imao Investitore koji su zahtevali i po više varijanti radi edukovanja svoji kadrova koji su na osnovu tih varijantnih rešenja i njihovog poređenja sticali iskustvo za donošenje finalnih odluka (sve raskrsnice i prolaske kroz naseljena mesta na 500KM projektovanih puteva i auto-puteva u Libiji, sam uvek crtao u tri varijante, u nivou, kružne raskrnice i denivelisane raskrsnice, a u naseljima da se izbegne rušenje svakog drveta i bunara po svaku cenu). Svaka od ovih tačaka, deonica, je priča za sebe i njihovo rešavanje je tvoj inženjerski posao (to su nas učili na fakultetu). Vodi računa da je bezbednost i preglednost na prvom mestu, potom protočnost jer su to sve prekidi u saobraćajnim tokovima i kod mešovitog saobraćaja da svaki od tipova saobraćaja bude jasno kanalisan i sa što majne komfliktnih tačaka između samih kanalisanih tokova. Danas postoje alati koji ti proces projektovanja u birou čine neizmerno lakšim, flesibilnijim, bržim i kvalitetnijim. Ovladaj tim alatima do najsitnijeg detalja. Koristi dinamičke modele koje možeš u hodu da prilagođavaš sa minimalnim uloženim naporom. Napravi dobru pripremu i počni tako da postavljaš sistem da ti svako buduće modifikovanje automatski prati i izmena svih detalja. Uštedeće ti puno vremena tokom svih iteracija i izmena koje sam budeš radio, a u mnogome će ti pomoći kada Investitor bude tražio varijantna rešenja i gomilu sitnih izmena. U početku, kada smo projektovali u Libiji, Investitor je, iz neznanja i neiskustva, po deset puta tražio razne izmene i vraćao rešenje na doradu. Kako smo od starta koristili dinamički model, svaki put smo jako brzo odgovarali na njegove zahteve, bez reči odbijanja. Za ono što nije bilo inženjerski ispravno ili bi smanjivalo kapacitet i nivo usluge puta smo pisali kratka obrazloženja ali dovoljno jasna da bi potkrepili našu odluku. Rezultat takve saradnje je bio da smo počeli sa projektima od 5km, pa 25km, pa 125km i postali treća projektantska firma u Libiji u kojoj je ovaj posao radilo preko 50 svetski poznatih firmi, za samo dve godine. Potpisali smo ugovor za projektovanje još 500km puteva kada je u Libiji počeo rat. Dinamički model je pravo rešenje, od starta. Kada sam počinjao, sistem u birou je drugačije funkcionisao. Prošao sam kroz sve faze, od figuranta na terenu, geodetski posao, tehnički crtač, pa posao građevinskog tehničara i tek onda sam dobio da računam elemente osovine i podužnog profila, sa digitronom. U ta vremena, radili smo potpunu rekonstrukciju ulica u centralnom delu grada Orana u Alžiru. Završili smo projekat i glavni inženjer je otišao na sastanak sa Investitorom. Kada se vratio, doneo je potpuno novu geodetsku podlogu koju su Alžirci u međuvremenu snimili. Situaciona karta je bila u takvoj razmeri da je bila oko 4 metra dugačka i isto toliko široka. Centralno jezgro grada. Oko četiri dana sam izgubio radirajući istuširane izohipse i kote geodetske podloge samo radi pripreme situcionog plana za proces kopiranja i pravljenje nove podloge za projektovanje. Imali smo posao u Rusiji, Krasnojarsk, u kome smo projektovali ogroman centar za odmor i sport. Pravili smo i veštačko jezero. Kada smo završili kompletan projekat i predali ga Investitoru, došao je zahtev da se celo rešenje sa manjim izmenama geografski pomeri oko par kilometara na drugu lokaciju, jer je Investitor povoljno dobio to novo zemljište. U to vreme smo radili u AutoCAD-u bez specijalizovanih alata. Na kraju smo odustali od ove izmene i tražili novi ugovor, koji nikada nismo dobili. Ovladaj i alatima koji ti dozvoljavaju da praviš 3D modele koje možeš prezentovati. Video sam, skoro, da su programeri napravili takav software da iznad plana nekih mašinskih instalacija preneseš tablet, a na ekranu tableta se kompletan plan sa papira vidi u 3D, u bojama različite instalacije i postrojenja. Fantastično. Zamisli takvu prezentaciju Investitoru za put koji si isprojektovao. Investiraj vreme da u potpunosti savladaš sve ove alate jer je to dobra odluka.
Izuzetno važna faza učenja je i vršenje projektantskog nadzora. Ako si u dobrom birou, onda će ugovori koje budete pravili imati i klauzulu o vršenju projektantskog nadzora. Slobodno mogu da kažem da sam postao pravi projektant tek kada mi je u obavezu došao i projektantski nadzor. Taj osećaj da se nešto gradi prema onome što si ti isprojektovao je ono što me je i držalo i vuklo napred u bavljenju ovim poslom. Iskustvo koje se stekne na gradilištu pri rešavanju tekućih, dnevnih problema oko detalja i stavljanja sistema u funkciju je neprocenjivo. Menja svest projektanta i gradi mu ličnost. Ne treba se bojati i biti krut i insistirati na sprovođenju tvog rešenja ako je ono očigledno rezultat previda, nedostatka u inputu koji si imao kada si stvarao rešenje. Koristi dinamički model i prilagođavaj rešenja stvarnim uslovima na terenu. Mnogo pomaže i praćenje tehnologije izvođenja kroz sve faze jer to će pročistiti jasnoću detalja za svaki sloj koji nacrtaš. Promeniće ti sigurno i način razumevanja toka procesa organizovanja gradilišta, nabavke i ugradnje materijala, sračunavanja potrebnih količina i sigurno će ti dodati kvalitet u projektna rešenja koja budeš stvarao.
Posle svih ovih godina veliki sam pobornik deljenja svakog Projekta na manje, logične faze izgradnje. Lakša je nabavka materijala, skladištenje, kontrola radova, kontrola novca, kontrola utrošenih resursa i vremena, koordinacija odvijanja okolnog saobraćaja u mreži, Investitorovi napori da prikaže napredak i manipuliše preklapanjima početaka i krajeva pojedinih faza radi ispunjenja rokova i slično. Da bi ovo bilo efikasno sprovedeno u fazi izvođenja, potrebno je da se još u fazi projektovanja sve ove mogućnosti dobro sagledaju, definišu jasne, logične, tehnološki čiste i izvodljive faze. Kroz Projektantski nadzor se dobija mnogo jasnija slika o svim mogućim fazama iskustveno.
Nikada ne zaboravi da put, ulica koju projektuješ ima veliki broj pratećih sadržaja. U gradu su tu mreže svih mogućih i nepoznatih infrstrukturnih instalacija. Ako deliš svoj projekat na faze, onda je ovim pratećim sistemima potrebno podariti ekstremno mnogo pažnje jer njihova funcija u faznim sistemima ne mora da prati i funkciju samog puta. Izuzetno tesna saradnja sa svim kolegama koje rade ovaj deo posla radi pronalaženja najkvalitetnijeg rešenja celog sistema. Radio sam projekte koji su bili tako postavljeni u sistemu vrednosti da je sve što bih ja nacrtao i po tome se izvelo, bio je mali deo investicije zbog svih ovih pratećih sadržaja. Najveći konzumentni vremena, a i najveći zastoji u procesu izgradnje su najčešće zbog nekih od elemenata iz ove vrste radova. Od tvog dela obaveza, po ovim radovima, preuzmi na sebe da ti obavezno postaviš kompletne pozicije slivničkih rešetki, insistiraj da budu van kolovozne površine, u trotoaru, parkinzima uz ulicu, zelenom pojasu, bankini i tamo gde im ti odrediš položaj na osnovu nivelacije.
Za divlje parkiranje nema leka, osim izuzetno visokih kazni i odnošenja vozila. Visoki ivičnjaci su prevelika opasnost za motorcikliste i bicikliste, a nemaju efekta na parkiranje džipova kojima to ne smeta. Protiv toga sam da se parking prostori uz ulice ne odvajaju fizički (ivičnjakom) od ostalih sadržaja, trotoara i kolovoza. Ako se to ne uradi kontrolisano, obično na jednom parking mestu imaš troje vozila parkirano pod pogrešnim uglom i svakodnevna je opasnost da vozila vire na delu prema kolovozu koji najčešće koristi javni saobraćaj čija je bezbednost ovako ugrožena, a sa druge strane se zauzimaju pešačke površine koje nemaju onaj komfor sa kojim su projektovane.
Položi državni ispit, dobij licencu i počni da odgovaraš za ono što si i uradio. Samo hrabro. Negde u svemu ovome ćeš imati dodira sa ljudima koji vrše Tehničku kontrolu tvog rešenja. Bićeš i ti u prilici da radiš ovo nekome od kolega. Uvek imaj na umu da je projektant utrošio 100 puta više vremena na rešavanju problema na projektu nego što ćeš ti imati mogućnosti da se uključiš aktivno oko aktuelne problematike. Skreni pažnjuprojektantu na, formalne detalje koje projektna dokumentacija mora da ima prema Zakonu, proveru Predmera i predračuna, izboru materijala, tipu kolovozne konstrukcije i na odvođenje vode sa kolovozne površine. Rešenja raskrsnica – kroz razgovor sa projektantom proveri kakva su varijantna rešenja rađena i da li je ispoštovan izlaz iz studija i urbanističkih planova. I naravno, ako ti radiš tehničku kontrolu, predloži da te projektant od najranijih faza projektovanja obavesti o izabranim varijantama, rešenjima detalja, materijala i slično i ponudi mu svu svoju pomoć tokom izrade projektne dokumentacije. Ovako je tehnička kontrola dokumentacije gotova onog dana kada je i Projekat spakovan za predaju Investitoru.
Sa srećom!